| Day | Hour | Type Event |
Name Lang | Event name | Short Event | Extended Lang | Extended Event |
| 18/05 | 02h22>02h50 |
(0x00) ? | srp | Od jutra do poveèerja | Pre 50 godina, taènije 1. oktobra 1965. prvi put se na programu pojavila emisije o vojsci Od jutra do poveèerja. | srp | Pre 50 godina, taènije 1. oktobra 1965. prvi put se na programu pojavila emisije o vojsci Od jutra do poveèerja. Emisiju o vojsci realizovali su svi republièki studiji u vreme SFRJ i glavne teme bile su ¾ivot i rad u Jugoslovenskoj narodnoj armi ji. Posle Dnevnika emisija Dozvolite... je najstarija televizijska emisija na programima Radio-televizije Srbije. |
| 18/05 | 02h50>04h18 |
(0x00) ? | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990. | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990., koji se bavi politièkim, socijalnim i kulturnim de¹avanjima na prostoru Jugoslavije izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata. |
| 18/05 | 04h18>05h30 |
(0x00) ? | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990. | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990., koji se bavi politièkim, socijalnim i kulturnim de¹avanjima na prostoru Jugoslavije izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata. |
| 18/05 | 05h30>06h00 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Pratite serijal emisija na¹eg dokumentarnog programa "Ljudi govore" koji donosi najrazlièitije teme o kojima govore sagovornici ovog programa. | srp | Pratite serijal emisija na¹eg dokumentarnog programa "Ljudi govore" koji donosi najrazlièitije teme o kojima govore sagovornici ovog programa. |
| 18/05 | 06h00>06h31 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Kada je i kako nastalo prvo profesionalno pozori¹te u Beogradu. | srp | ada je i kako nastalo prvo profesionalno pozori¹te u Beogradu. Ubrzo po preseljenju srpske prestonice iz Kragujevca u Beograd, osnovano je i prvo stalno pozori¹te u Beogradu. Bio je to Teatar na Ðumruku koji je, po nalogu kneza Mihajla Obrenoviæ a, poèeo da radi 16. decembra (po novom kalendaru) 1841. godine u magacinu carinarnice (ðumrukana, na turskom) na savskom pristani¹tu, u dana¹njoj Sava mali. Osnivanje tog pozori¹ta predstavljalo je deo ¹ire dr¾avne, prosvetiteljsko-obrazovne st rategije uspostavljanja institucija va¾nih za istoriju modernog razvoja Srbije. Usledilo je osnivanje Dru¹tva srpske slovesnosti (potonja Srpska akademija nauka i umetnosti), Narodnog muzeja, potom i Narodnog pozori¹ta. Po nalogu kneza, i uz dr¾ avne subvencije, utemeljivaèi i rukovodioci Teatra na Ðumruku bili su Atanasije Nikoliæ, Petar Radovanoviæ i Jovan Sterija Popoviæ. Uz igrane delove Sterijine drame Smrt Stefana Deèanskog Pozori¹ta na Terazijama, profesorka Filolo¹kog fakulteta Zorica Nestoroviæ i reditelj Mihailo Vukobratoviæ govore o prosvetiteljsko-obrazovnom znaèaju Teatra na Ðumruku, kulturnom i dru¹tvenom kontekstu, o predstavama koje su bile na repertoaru, uop¹te o poèecima profesionalnog pozori¹nog ¾ivota u Beo gradu i Srbiji toga vremena. |
| 18/05 | 06h31>07h00 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. | srp | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. Odjek ¾ivahnih veèernjih razgovora u lokalnom restoranu i zanimljiva ulièna umetnost su zapravo najva¾niji deo pravog lica jednog grada. Pariz ima Monmart, Rim ima Monti, Atina Plaku... a Beograd je, svoju du¹u, smestio u Skadarliju. Ovo je prièa o najpoznatijem delu Beograda, njegovoj kulturi i istoriji. Prièa o nama. |
| 18/05 | 07h00>07h30 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su uvek posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. | srp | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su uvek posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. Odjek ¾ivahnih veèernjih razgovora u lokalnom restoranu i zanimljiva ulièna umetnost su zapravo najva¾niji deo pravog lica jednog grada. |
| 18/05 | 07h30>07h57 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. | srp | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. Prikazan je podvojen ¾ivot belaca i crnaca, crnaèka geta u kojima je polovina roðene dece umirala pre pete godine ¾ivota, sukobi, represivne mere i suðenje advokatu N elsonu Mandeli i njegovim saradnicima. Ju¾na Afrika je bila zemlja sa najveæim procentom zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Samo 1963. godine voðeno je 80 procesa u kojima je bilo 1100 optu¾enih, 40 je bilo pogubljeno, a 743 - oje osuðeno je na 4724 godina zatvora. Optu¾eni su osuðivani za sabota¾u, terorizam, komunistièko delovanje i rad u ilegalanim organizacijama. Prikazani su i stavovi dobitnika Nobelove nagrade za mir 1961. godine, Alberta Lutulija. Aparthejd je ukinut 1990. godine, a 1994. Nelson Mandela je izabran za prvog crnog predsednika. |
| 18/05 | 07h57>08h22 |
(0x00) ? | srp | Bela knjiga | Za Televiziju Beograd intervju je dao Santjago Kariljo. | srp | Za Televiziju Beograd intervju je dao Santjago Kariljo. Santjago Kariljo (1915-2012) bio je politièar koji je ostavio trajan peèat, ne samo u istoriji ©panije, veæ je svom lièno¹æu i posveæeno¹æu komunistièkim idejama, obele¾io 20. vek, u kome j e bio sauèesnik, svedok i moderator. Bio je od onih politièara koji su kritikovani i od strane desnice i od strane levice. |
| 18/05 | 08h22>08h50 |
(0x00) ? | srp | Od jutra do poveèerja | Pre 50 godina, taènije 1. oktobra 1965. prvi put se na programu pojavila emisije o vojsci Od jutra do poveèerja. | srp | Pre 50 godina, taènije 1. oktobra 1965. prvi put se na programu pojavila emisije o vojsci Od jutra do poveèerja. Emisiju o vojsci realizovali su svi republièki studiji u vreme SFRJ i glavne teme bile su ¾ivot i rad u Jugoslovenskoj narodnoj armi ji. Posle Dnevnika emisija Dozvolite... je najstarija televizijska emisija na programima Radio-televizije Srbije. |
| 18/05 | 08h50>10h18 |
(0x00) ? | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990. | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990., koji se bavi politièkim, socijalnim i kulturnim de¹avanjima na prostoru Jugoslavije izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata. |
| 18/05 | 10h18>11h30 |
(0x00) ? | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990. | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990., koji se bavi politièkim, socijalnim i kulturnim de¹avanjima na prostoru Jugoslavije izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata. |
| 18/05 | 11h30>12h00 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Pratite serijal emisija na¹eg dokumentarnog programa "Ljudi govore" koji donosi najrazlièitije teme o kojima govore sagovornici ovog programa. | srp | Pratite serijal emisija na¹eg dokumentarnog programa "Ljudi govore" koji donosi najrazlièitije teme o kojima govore sagovornici ovog programa. |
| 18/05 | 12h00>12h31 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Kada je i kako nastalo prvo profesionalno pozori¹te u Beogradu. | srp | ada je i kako nastalo prvo profesionalno pozori¹te u Beogradu. Ubrzo po preseljenju srpske prestonice iz Kragujevca u Beograd, osnovano je i prvo stalno pozori¹te u Beogradu. Bio je to Teatar na Ðumruku koji je, po nalogu kneza Mihajla Obrenoviæ a, poèeo da radi 16. decembra (po novom kalendaru) 1841. godine u magacinu carinarnice (ðumrukana, na turskom) na savskom pristani¹tu, u dana¹njoj Sava mali. Osnivanje tog pozori¹ta predstavljalo je deo ¹ire dr¾avne, prosvetiteljsko-obrazovne st rategije uspostavljanja institucija va¾nih za istoriju modernog razvoja Srbije. Usledilo je osnivanje Dru¹tva srpske slovesnosti (potonja Srpska akademija nauka i umetnosti), Narodnog muzeja, potom i Narodnog pozori¹ta. Po nalogu kneza, i uz dr¾ avne subvencije, utemeljivaèi i rukovodioci Teatra na Ðumruku bili su Atanasije Nikoliæ, Petar Radovanoviæ i Jovan Sterija Popoviæ. Uz igrane delove Sterijine drame Smrt Stefana Deèanskog Pozori¹ta na Terazijama, profesorka Filolo¹kog fakulteta Zorica Nestoroviæ i reditelj Mihailo Vukobratoviæ govore o prosvetiteljsko-obrazovnom znaèaju Teatra na Ðumruku, kulturnom i dru¹tvenom kontekstu, o predstavama koje su bile na repertoaru, uop¹te o poèecima profesionalnog pozori¹nog ¾ivota u Beo gradu i Srbiji toga vremena. |
| 18/05 | 12h31>13h00 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. | srp | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. Odjek ¾ivahnih veèernjih razgovora u lokalnom restoranu i zanimljiva ulièna umetnost su zapravo najva¾niji deo pravog lica jednog grada. Pariz ima Monmart, Rim ima Monti, Atina Plaku... a Beograd je, svoju du¹u, smestio u Skadarliju. Ovo je prièa o najpoznatijem delu Beograda, njegovoj kulturi i istoriji. Prièa o nama. |
| 18/05 | 13h00>13h30 |
(0x00) ? | srp | Nekad i sad | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su uvek posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. | srp | Boemske èetvrti u velikim evropskim gradovima su uvek posebna mesta. To su centri kulture i duha grada. Odjek ¾ivahnih veèernjih razgovora u lokalnom restoranu i zanimljiva ulièna umetnost su zapravo najva¾niji deo pravog lica jednog grada. |
| 18/05 | 13h30>13h57 |
(0x00) ? | srp | Odiseja mira | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. | srp | Filmski zapis prikazuje razvitak i ozakonjenje rasizma u Ju¾noafrièkoj dr¾avi. Prikazan je podvojen ¾ivot belaca i crnaca, crnaèka geta u kojima je polovina roðene dece umirala pre pete godine ¾ivota, sukobi, represivne mere i suðenje advokatu N elsonu Mandeli i njegovim saradnicima. Ju¾na Afrika je bila zemlja sa najveæim procentom zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Samo 1963. godine voðeno je 80 procesa u kojima je bilo 1100 optu¾enih, 40 je bilo pogubljeno, a 743 - oje osuðeno je na 4724 godina zatvora. Optu¾eni su osuðivani za sabota¾u, terorizam, komunistièko delovanje i rad u ilegalanim organizacijama. Prikazani su i stavovi dobitnika Nobelove nagrade za mir 1961. godine, Alberta Lutulija. Aparthejd je ukinut 1990. godine, a 1994. Nelson Mandela je izabran za prvog crnog predsednika. |
| 18/05 | 13h57>14h22 |
(0x00) ? | srp | Bela knjiga | Za Televiziju Beograd intervju je dao Santjago Kariljo. | srp | Za Televiziju Beograd intervju je dao Santjago Kariljo. Santjago Kariljo (1915-2012) bio je politièar koji je ostavio trajan peèat, ne samo u istoriji ©panije, veæ je svom lièno¹æu i posveæeno¹æu komunistièkim idejama, obele¾io 20. vek, u kome j e bio sauèesnik, svedok i moderator. Bio je od onih politièara koji su kritikovani i od strane desnice i od strane levice. |
| 18/05 | 14h22>14h50 |
(0x00) ? | srp | Od jutra do poveèerja | Pre 50 godina, taènije 1. oktobra 1965. prvi put se na programu pojavila emisije o vojsci Od jutra do poveèerja. | srp | Pre 50 godina, taènije 1. oktobra 1965. prvi put se na programu pojavila emisije o vojsci Od jutra do poveèerja. Emisiju o vojsci realizovali su svi republièki studiji u vreme SFRJ i glavne teme bile su ¾ivot i rad u Jugoslovenskoj narodnoj armi ji. Posle Dnevnika emisija Dozvolite... je najstarija televizijska emisija na programima Radio-televizije Srbije. |
| 18/05 | 14h50>16h18 |
(0x00) ? | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990. | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990., koji se bavi politièkim, socijalnim i kulturnim de¹avanjima na prostoru Jugoslavije izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata. |
| 18/05 | 16h18>17h30 |
(0x00) ? | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990. | srp | Politièki sukobi u Jugoslaviji izmeðu dva rata je dokumentarni serijal snimljen1989. i 1990., koji se bavi politièkim, socijalnim i kulturnim de¹avanjima na prostoru Jugoslavije izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata. |
| 18/05 | 17h30>18h00 |
(0x00) ? | srp | Ljudi govore | Pratite serijal emisija na¹eg dokumentarnog programa "Ljudi govore" koji donosi najrazlièitije teme o kojima govore sagovornici ovog programa. | srp | Pratite serijal emisija na¹eg dokumentarnog programa "Ljudi govore" koji donosi najrazlièitije teme o kojima govore sagovornici ovog programa. |
| 18/05 | 18h00>18h15 |
(0x00) ? | srp | Knjiga je da se èita | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i. | srp | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i prijateljstvo sa knjigom. |
| 18/05 | 18h15>18h38 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. | srp | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. Red potièe iz Bastre i nazvan je po Muhamedovom nasledniku Saidu Ahmetu Rafaiu koji je ¾iveo pre vi¹e od 800 god ina. Obred se de¹ava u Tekiji, poveæoj sobi u kojoj se okupilo vi¹e od 100 dervi¹a. Njihov vi¹eèasovni zanos zavr¹ava ekstatièkim stanjem u kojem, uz pratnju talambasa i èinela, dervi¹i probadaju sebi obraze i stomake i bosonogi stoje na maèevim a. Emisija nam pru¾a i podatke o Prizrenu sredinom 20. veka i predstavlja nam ga kao grad u kojem je vremenski raspon izmeðu najstarije i najmlaðe graðevine hiljadu godina. Posebno vredni su snimci crkve Bogorodica Ljevi¹ka, èije je slikarstvo, na ¾alost spaljeno od strane Albanaca na Kosovu 2004. godine. |
| 18/05 | 18h38>19h07 |
(0x00) ? | srp | Sa svih meridijana | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. | srp | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. Prava Bolivija nalazi se na Altiplanu, visoravni na kojoj ¾ive ljudi koji se bave poljoprivredom i rudarstvom. Aimaro i Keèua Indijanci su dva dominantna naroda u Boliviji. Na visini od 5.000 metara nalazi se brdo puno kalaja. Snimci glavnog grada La Paza. |
| 18/05 | 19h07>19h35 |
(0x00) ? | srp | Muzeji Srbije | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. | srp | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. |
| 18/05 | 19h35>20h21 |
(0x00) ? | srp | Izvesna pitanja | Emisija iz serije "Izvesna pitanja", povodom 175 godina Srpske akademije nauka i umetnosti. | srp | Novinarka Du¹ka Vrhovac-Pantoviæ razgovara sa akademikom Aleksandrom Despiæem neposredno po¹to je izabran za predsednika SANU. Aleksandar Despiæ (1927-2005) izabran je za redovnog èlana SANU 1974. godine, bio je potpredsednik SANU od 1981. do 19 94. i njen predsednik od 1994. do 1998. godine. Razgovor poèinje ovako: "Gospodine Despiæu, ¾elim odmah na poèetku da vam se zahvalim ¹to ste se odazvali pozivu emisije Izvesna pitanje jer znam da jedini intervju koji ste dali odkad ste postali predsednik SANU je intervju u novogodi¹njem broju "Politike", takoðe je poznato da ste i ranije veoma malo razgovarali sa medijima. U èemu je razlog: u va¹em odnosu prema medijima ili neèem drugom?" A akademik odgovara: "Stvar je vrlo jednostana i odgovor vrlo kratak: ja prosto nisam estradna liènost, ja vi¹e volim da o svakom pitanju sednem, razmislim i zapi¹em ono ¹to mislim, tako da nisam uvek spreman da odgovaram na pitanje odmah...". |
| 18/05 | 20h21>21h22 |
(0x00) ? | srp | To sam ja | Biografija Mire Stupice. Kao malu, oblaèili su je u tuðe cipelice, odevali u tuðe kapute, a stigla je na sam vrh. Uvek je, meðutim, bila samo svoja, èvrsta, jaka, uporna. | srp | Biografija Mire Stupice. Kao malu, oblaèili su je u tuðe cipelice, odevali u tuðe kapute, a stigla je na sam vrh. Uvek je, meðutim, bila samo svoja, èvrsta, jaka, uporna. |
| 18/05 | 21h22>21h51 |
(0x00) ? | srp | Slikari i vajari | U stvarala¹tvu Save ©umanoviæa (1896-1942), jednog od najznaèajnijih slikara srpske umetnosti 20. | srp | U stvarala¹tvu Save ©umanoviæa (1896-1942), jednog od najznaèajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka, izdvajaju se dve celine: jedna, koja pripada mladosti i Parizu gde se ¹kolovao, druga - njegovim zrelima godinama, zavièaju i svetlosti srems kih pejza¾a. U toj borbi izmeðu Pariza i ©ida, kubizma i realizma, teorija i istinskog oseæanja, zgusnuta je drama ©umanoviæevog ¾ivota i poezija njegovog slikarstva. Za vreme Drugog svetskog rata ©id ulazi u sastav NDH. Usta¹e su na Veliku Gosp ojinu 28. avgusta 1942. godine iz ©ida odveli sto pedeset Srba meðu, kojima i Savu ©umanoviæa, u Sremsku Mitrovicu gde su ih, nakon muèenja, streljali 30. avgusta. Sahranjeni su u masovnoj grobnici. U emisiji su prikazana dela ovog izuzetnog ume tnika koji je na listi 100 najznamenitijih Srba. Najveæi broj njegovih slika èuva se u ©idu, u galeriji koja nosi njegovo ime. Slika "Kupaèica", koja se od 1927. godine nalazi u Muzeju E¾ena Budena u Onfleru, Francuska, na¹oj kulturnog javnosti bila je nepoznata 85 godina. U èast Savi ©umanoviæu ustanovljena je slikarska nagrada koja nosi njegovo ime. |
| 18/05 | 21h51>22h40 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisija realizovana u dugom vremenskom rasponu izmeðu 1997. i 2001, sa¾ima ¾ivot i delo velikog filmskog reditelja Lordana Zafranoviæa. | srp | Emisija realizovana u dugom vremenskom rasponu izmeðu 1997. i 2001, sa¾ima ¾ivot i delo velikog filmskog reditelja Lordana Zafranoviæa. Kroz kakva je lièna i profesionalna isku¹enja pro¹ao tokom mnogih godina napornog i hrabrog rada na filmovima osetljive tematike i poruke. Koliko su ga kritièari zbog toga ignorisali i prikazivali kao bezvrednog stvaraoca i koliko put stvarala¹tva koje ima za cilj istinu mo¾e imati gorak ukus, predoèava Lordan u ovom izdanju TV feljtona. Takoðe, emisij a obiluje brojnim insertima iz njegovih najznaèajnijih filmova. |
| 18/05 | 22h40>23h23 |
(0x00) ? | srp | Srbi u Holivudu | Karl Malden (1912-2009) roðen je kao Mladen Sekuloviæ u Èikagu, a odrastao u rudarskom gradu Geri u Indijani. | srp | Karl Malden (1912-2009) roðen je kao Mladen Sekuloviæ u Èikagu, a odrastao u rudarskom gradu Geri u Indijani. |
| 18/05 | 23h23>23h45 |
(0x00) ? | srp | Stripomanija | Radio - televizija Beograd je davne 1983. godine u svojim progresivnim i stvaralaèkim godinama predstavila seriju Stripomanija kroz koju su odrasle mnoge generacije. | srp | Radio - televizija Beograd je davne 1983. godine u svojim progresivnim i stvaralaèkim godinama predstavila seriju Stripomanija kroz koju su odrasle mnoge generacije. U okviru tada¹nje ©kolske redakcije, urednica Vinka Matija¹iæ, reditelj Milan P eca Nikoliæ koji je sa Zoranom Stanojeviæem bio i scenarista, napravili su nezaboravnu igranu prièu o istoriji stripa. Uz èlanove Idola, Ljubivoja Tadiæa, Borisa Komneniæa, Mladena Andrejeviæa, Predraga Milinkoviæa, Vojku Èordiæ, Maju Sabljiæ i decu glumce, pogledajte ¹ta istra¾uje Rip Kirbi, ko je tajanstvena kradljivica, ¹ta se de¹ava kada zamrznete I - Tija i da li je ¹kola bolja od stripa? |
| 18/05 | 23h45>00h00 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz Albin onijevog "Adaða". |
| 18/05 | 00h00>00h15 |
(0x00) ? | srp | Knjiga je da se èita | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i. | srp | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i prijateljstvo sa knjigom. |
| 18/05 | 00h15>00h38 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. | srp | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. Red potièe iz Bastre i nazvan je po Muhamedovom nasledniku Saidu Ahmetu Rafaiu koji je ¾iveo pre vi¹e od 800 god ina. Obred se de¹ava u Tekiji, poveæoj sobi u kojoj se okupilo vi¹e od 100 dervi¹a. Njihov vi¹eèasovni zanos zavr¹ava ekstatièkim stanjem u kojem, uz pratnju talambasa i èinela, dervi¹i probadaju sebi obraze i stomake i bosonogi stoje na maèevim a. Emisija nam pru¾a i podatke o Prizrenu sredinom 20. veka i predstavlja nam ga kao grad u kojem je vremenski raspon izmeðu najstarije i najmlaðe graðevine hiljadu godina. Posebno vredni su snimci crkve Bogorodica Ljevi¹ka, èije je slikarstvo, na ¾alost spaljeno od strane Albanaca na Kosovu 2004. godine. |
| 18/05 | 00h38>01h07 |
(0x00) ? | srp | Sa svih meridijana | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. | srp | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. Prava Bolivija nalazi se na Altiplanu, visoravni na kojoj ¾ive ljudi koji se bave poljoprivredom i rudarstvom. Aimaro i Keèua Indijanci su dva dominantna naroda u Boliviji. Na visini od 5.000 metara nalazi se brdo puno kalaja. Snimci glavnog grada La Paza. |
| 18/05 | 01h07>01h35 |
(0x00) ? | srp | Muzeji Srbije | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. | srp | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. |
| 18/05 | 01h35>02h21 |
(0x00) ? | srp | Izvesna pitanja | Emisija iz serije "Izvesna pitanja", povodom 175 godina Srpske akademije nauka i umetnosti. | srp | Novinarka Du¹ka Vrhovac-Pantoviæ razgovara sa akademikom Aleksandrom Despiæem neposredno po¹to je izabran za predsednika SANU. Aleksandar Despiæ (1927-2005) izabran je za redovnog èlana SANU 1974. godine, bio je potpredsednik SANU od 1981. do 19 94. i njen predsednik od 1994. do 1998. godine. Razgovor poèinje ovako: "Gospodine Despiæu, ¾elim odmah na poèetku da vam se zahvalim ¹to ste se odazvali pozivu emisije Izvesna pitanje jer znam da jedini intervju koji ste dali odkad ste postali predsednik SANU je intervju u novogodi¹njem broju "Politike", takoðe je poznato da ste i ranije veoma malo razgovarali sa medijima. U èemu je razlog: u va¹em odnosu prema medijima ili neèem drugom?" A akademik odgovara: "Stvar je vrlo jednostana i odgovor vrlo kratak: ja prosto nisam estradna liènost, ja vi¹e volim da o svakom pitanju sednem, razmislim i zapi¹em ono ¹to mislim, tako da nisam uvek spreman da odgovaram na pitanje odmah...". |
| 19/05 | 02h21>03h22 |
(0x00) ? | srp | To sam ja | Biografija Mire Stupice. Kao malu, oblaèili su je u tuðe cipelice, odevali u tuðe kapute, a stigla je na sam vrh. Uvek je, meðutim, bila samo svoja, èvrsta, jaka, uporna. | srp | Biografija Mire Stupice. Kao malu, oblaèili su je u tuðe cipelice, odevali u tuðe kapute, a stigla je na sam vrh. Uvek je, meðutim, bila samo svoja, èvrsta, jaka, uporna. |
| 19/05 | 03h22>03h51 |
(0x00) ? | srp | Slikari i vajari | U stvarala¹tvu Save ©umanoviæa (1896-1942), jednog od najznaèajnijih slikara srpske umetnosti 20. | srp | U stvarala¹tvu Save ©umanoviæa (1896-1942), jednog od najznaèajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka, izdvajaju se dve celine: jedna, koja pripada mladosti i Parizu gde se ¹kolovao, druga - njegovim zrelima godinama, zavièaju i svetlosti srems kih pejza¾a. U toj borbi izmeðu Pariza i ©ida, kubizma i realizma, teorija i istinskog oseæanja, zgusnuta je drama ©umanoviæevog ¾ivota i poezija njegovog slikarstva. Za vreme Drugog svetskog rata ©id ulazi u sastav NDH. Usta¹e su na Veliku Gosp ojinu 28. avgusta 1942. godine iz ©ida odveli sto pedeset Srba meðu, kojima i Savu ©umanoviæa, u Sremsku Mitrovicu gde su ih, nakon muèenja, streljali 30. avgusta. Sahranjeni su u masovnoj grobnici. U emisiji su prikazana dela ovog izuzetnog ume tnika koji je na listi 100 najznamenitijih Srba. Najveæi broj njegovih slika èuva se u ©idu, u galeriji koja nosi njegovo ime. Slika "Kupaèica", koja se od 1927. godine nalazi u Muzeju E¾ena Budena u Onfleru, Francuska, na¹oj kulturnog javnosti bila je nepoznata 85 godina. U èast Savi ©umanoviæu ustanovljena je slikarska nagrada koja nosi njegovo ime. |
| 19/05 | 03h51>04h40 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisija realizovana u dugom vremenskom rasponu izmeðu 1997. i 2001, sa¾ima ¾ivot i delo velikog filmskog reditelja Lordana Zafranoviæa. | srp | Emisija realizovana u dugom vremenskom rasponu izmeðu 1997. i 2001, sa¾ima ¾ivot i delo velikog filmskog reditelja Lordana Zafranoviæa. Kroz kakva je lièna i profesionalna isku¹enja pro¹ao tokom mnogih godina napornog i hrabrog rada na filmovima osetljive tematike i poruke. Koliko su ga kritièari zbog toga ignorisali i prikazivali kao bezvrednog stvaraoca i koliko put stvarala¹tva koje ima za cilj istinu mo¾e imati gorak ukus, predoèava Lordan u ovom izdanju TV feljtona. Takoðe, emisij a obiluje brojnim insertima iz njegovih najznaèajnijih filmova. |
| 19/05 | 04h40>05h23 |
(0x00) ? | srp | Srbi u Holivudu | Karl Malden (1912-2009) roðen je kao Mladen Sekuloviæ u Èikagu, a odrastao u rudarskom gradu Geri u Indijani. | srp | Karl Malden (1912-2009) roðen je kao Mladen Sekuloviæ u Èikagu, a odrastao u rudarskom gradu Geri u Indijani. |
| 19/05 | 05h23>05h45 |
(0x00) ? | srp | Stripomanija | Radio - televizija Beograd je davne 1983. godine u svojim progresivnim i stvaralaèkim godinama predstavila seriju Stripomanija kroz koju su odrasle mnoge generacije. | srp | Radio - televizija Beograd je davne 1983. godine u svojim progresivnim i stvaralaèkim godinama predstavila seriju Stripomanija kroz koju su odrasle mnoge generacije. U okviru tada¹nje ©kolske redakcije, urednica Vinka Matija¹iæ, reditelj Milan P eca Nikoliæ koji je sa Zoranom Stanojeviæem bio i scenarista, napravili su nezaboravnu igranu prièu o istoriji stripa. Uz èlanove Idola, Ljubivoja Tadiæa, Borisa Komneniæa, Mladena Andrejeviæa, Predraga Milinkoviæa, Vojku Èordiæ, Maju Sabljiæ i decu glumce, pogledajte ¹ta istra¾uje Rip Kirbi, ko je tajanstvena kradljivica, ¹ta se de¹ava kada zamrznete I - Tija i da li je ¹kola bolja od stripa? |
| 19/05 | 05h45>06h00 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz Albin onijevog "Adaða". |
| 19/05 | 06h00>06h15 |
(0x00) ? | srp | Knjiga je da se èita | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i. | srp | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i prijateljstvo sa knjigom. |
| 19/05 | 06h15>06h38 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. | srp | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. Red potièe iz Bastre i nazvan je po Muhamedovom nasledniku Saidu Ahmetu Rafaiu koji je ¾iveo pre vi¹e od 800 god ina. Obred se de¹ava u Tekiji, poveæoj sobi u kojoj se okupilo vi¹e od 100 dervi¹a. Njihov vi¹eèasovni zanos zavr¹ava ekstatièkim stanjem u kojem, uz pratnju talambasa i èinela, dervi¹i probadaju sebi obraze i stomake i bosonogi stoje na maèevim a. Emisija nam pru¾a i podatke o Prizrenu sredinom 20. veka i predstavlja nam ga kao grad u kojem je vremenski raspon izmeðu najstarije i najmlaðe graðevine hiljadu godina. Posebno vredni su snimci crkve Bogorodica Ljevi¹ka, èije je slikarstvo, na ¾alost spaljeno od strane Albanaca na Kosovu 2004. godine. |
| 19/05 | 06h38>07h07 |
(0x00) ? | srp | Sa svih meridijana | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. | srp | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. Prava Bolivija nalazi se na Altiplanu, visoravni na kojoj ¾ive ljudi koji se bave poljoprivredom i rudarstvom. Aimaro i Keèua Indijanci su dva dominantna naroda u Boliviji. Na visini od 5.000 metara nalazi se brdo puno kalaja. Snimci glavnog grada La Paza. |
| 19/05 | 07h07>07h35 |
(0x00) ? | srp | Muzeji Srbije | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. | srp | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. |
| 19/05 | 07h35>08h21 |
(0x00) ? | srp | Izvesna pitanja | Emisija iz serije "Izvesna pitanja", povodom 175 godina Srpske akademije nauka i umetnosti. | srp | Novinarka Du¹ka Vrhovac-Pantoviæ razgovara sa akademikom Aleksandrom Despiæem neposredno po¹to je izabran za predsednika SANU. Aleksandar Despiæ (1927-2005) izabran je za redovnog èlana SANU 1974. godine, bio je potpredsednik SANU od 1981. do 19 94. i njen predsednik od 1994. do 1998. godine. Razgovor poèinje ovako: "Gospodine Despiæu, ¾elim odmah na poèetku da vam se zahvalim ¹to ste se odazvali pozivu emisije Izvesna pitanje jer znam da jedini intervju koji ste dali odkad ste postali predsednik SANU je intervju u novogodi¹njem broju "Politike", takoðe je poznato da ste i ranije veoma malo razgovarali sa medijima. U èemu je razlog: u va¹em odnosu prema medijima ili neèem drugom?" A akademik odgovara: "Stvar je vrlo jednostana i odgovor vrlo kratak: ja prosto nisam estradna liènost, ja vi¹e volim da o svakom pitanju sednem, razmislim i zapi¹em ono ¹to mislim, tako da nisam uvek spreman da odgovaram na pitanje odmah...". |
| 19/05 | 08h21>09h22 |
(0x00) ? | srp | To sam ja | Biografija Mire Stupice. Kao malu, oblaèili su je u tuðe cipelice, odevali u tuðe kapute, a stigla je na sam vrh. Uvek je, meðutim, bila samo svoja, èvrsta, jaka, uporna. | srp | Biografija Mire Stupice. Kao malu, oblaèili su je u tuðe cipelice, odevali u tuðe kapute, a stigla je na sam vrh. Uvek je, meðutim, bila samo svoja, èvrsta, jaka, uporna. |
| 19/05 | 09h22>09h51 |
(0x00) ? | srp | Slikari i vajari | U stvarala¹tvu Save ©umanoviæa (1896-1942), jednog od najznaèajnijih slikara srpske umetnosti 20. | srp | U stvarala¹tvu Save ©umanoviæa (1896-1942), jednog od najznaèajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka, izdvajaju se dve celine: jedna, koja pripada mladosti i Parizu gde se ¹kolovao, druga - njegovim zrelima godinama, zavièaju i svetlosti srems kih pejza¾a. U toj borbi izmeðu Pariza i ©ida, kubizma i realizma, teorija i istinskog oseæanja, zgusnuta je drama ©umanoviæevog ¾ivota i poezija njegovog slikarstva. Za vreme Drugog svetskog rata ©id ulazi u sastav NDH. Usta¹e su na Veliku Gosp ojinu 28. avgusta 1942. godine iz ©ida odveli sto pedeset Srba meðu, kojima i Savu ©umanoviæa, u Sremsku Mitrovicu gde su ih, nakon muèenja, streljali 30. avgusta. Sahranjeni su u masovnoj grobnici. U emisiji su prikazana dela ovog izuzetnog ume tnika koji je na listi 100 najznamenitijih Srba. Najveæi broj njegovih slika èuva se u ©idu, u galeriji koja nosi njegovo ime. Slika "Kupaèica", koja se od 1927. godine nalazi u Muzeju E¾ena Budena u Onfleru, Francuska, na¹oj kulturnog javnosti bila je nepoznata 85 godina. U èast Savi ©umanoviæu ustanovljena je slikarska nagrada koja nosi njegovo ime. |
| 19/05 | 09h51>10h40 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | Emisija realizovana u dugom vremenskom rasponu izmeðu 1997. i 2001, sa¾ima ¾ivot i delo velikog filmskog reditelja Lordana Zafranoviæa. | srp | Emisija realizovana u dugom vremenskom rasponu izmeðu 1997. i 2001, sa¾ima ¾ivot i delo velikog filmskog reditelja Lordana Zafranoviæa. Kroz kakva je lièna i profesionalna isku¹enja pro¹ao tokom mnogih godina napornog i hrabrog rada na filmovima osetljive tematike i poruke. Koliko su ga kritièari zbog toga ignorisali i prikazivali kao bezvrednog stvaraoca i koliko put stvarala¹tva koje ima za cilj istinu mo¾e imati gorak ukus, predoèava Lordan u ovom izdanju TV feljtona. Takoðe, emisij a obiluje brojnim insertima iz njegovih najznaèajnijih filmova. |
| 19/05 | 10h40>11h23 |
(0x00) ? | srp | Srbi u Holivudu | Karl Malden (1912-2009) roðen je kao Mladen Sekuloviæ u Èikagu, a odrastao u rudarskom gradu Geri u Indijani. | srp | Karl Malden (1912-2009) roðen je kao Mladen Sekuloviæ u Èikagu, a odrastao u rudarskom gradu Geri u Indijani. |
| 19/05 | 11h23>11h45 |
(0x00) ? | srp | Stripomanija | Radio - televizija Beograd je davne 1983. godine u svojim progresivnim i stvaralaèkim godinama predstavila seriju Stripomanija kroz koju su odrasle mnoge generacije. | srp | Radio - televizija Beograd je davne 1983. godine u svojim progresivnim i stvaralaèkim godinama predstavila seriju Stripomanija kroz koju su odrasle mnoge generacije. U okviru tada¹nje ©kolske redakcije, urednica Vinka Matija¹iæ, reditelj Milan P eca Nikoliæ koji je sa Zoranom Stanojeviæem bio i scenarista, napravili su nezaboravnu igranu prièu o istoriji stripa. Uz èlanove Idola, Ljubivoja Tadiæa, Borisa Komneniæa, Mladena Andrejeviæa, Predraga Milinkoviæa, Vojku Èordiæ, Maju Sabljiæ i decu glumce, pogledajte ¹ta istra¾uje Rip Kirbi, ko je tajanstvena kradljivica, ¹ta se de¹ava kada zamrznete I - Tija i da li je ¹kola bolja od stripa? |
| 19/05 | 11h45>12h00 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz Albin onijevog "Adaða". |
| 19/05 | 12h00>12h15 |
(0x00) ? | srp | Knjiga je da se èita | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i. | srp | U svom domu, u biblioteci sa vi¹e stotina naslova, reditelj Jovan Ristiæ prièa o svojoj kolekciji i ¹ta je u kom uzrastu èitao i tako na suptilan naèin motivi¹e mlaðe nara¹taje na èitanje i prijateljstvo sa knjigom. |
| 19/05 | 12h15>12h38 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. | srp | Emisija je uzbudljivo svedoèanstvo o obredu Tevhid, sekte dervi¹kog reda Rifaji iz Prizrena, koji se odigrao 22. marta 1966. godine. Red potièe iz Bastre i nazvan je po Muhamedovom nasledniku Saidu Ahmetu Rafaiu koji je ¾iveo pre vi¹e od 800 god ina. Obred se de¹ava u Tekiji, poveæoj sobi u kojoj se okupilo vi¹e od 100 dervi¹a. Njihov vi¹eèasovni zanos zavr¹ava ekstatièkim stanjem u kojem, uz pratnju talambasa i èinela, dervi¹i probadaju sebi obraze i stomake i bosonogi stoje na maèevim a. Emisija nam pru¾a i podatke o Prizrenu sredinom 20. veka i predstavlja nam ga kao grad u kojem je vremenski raspon izmeðu najstarije i najmlaðe graðevine hiljadu godina. Posebno vredni su snimci crkve Bogorodica Ljevi¹ka, èije je slikarstvo, na ¾alost spaljeno od strane Albanaca na Kosovu 2004. godine. |
| 19/05 | 12h38>13h07 |
(0x00) ? | srp | Sa svih meridijana | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. | srp | Jezero Titikaka na 3.800 metara nadmorske visine, najvi¹e je veliko jezero na svetu. U velikoj Slanoj pustinji ¾ive Èipaje za koje se smatra da su naslednici kulture Tivanake. Prava Bolivija nalazi se na Altiplanu, visoravni na kojoj ¾ive ljudi koji se bave poljoprivredom i rudarstvom. Aimaro i Keèua Indijanci su dva dominantna naroda u Boliviji. Na visini od 5.000 metara nalazi se brdo puno kalaja. Snimci glavnog grada La Paza. |
| 19/05 | 13h07>13h35 |
(0x00) ? | srp | Muzeji Srbije | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. | srp | Zavirite u bogate zbirke Muzeja Srbije te otkrijte prièe koje se kriju iza nekih od izlo¾enih eksponata. |
| 21/05 | 05h15>05h41 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | U 40 poluèasovnih epizoda serijala Rokovnik, koji se bavi rok scenom SFRJ, sme¹teni su najznaèajniji autori i izvoðaèi najpopularnije muzike XX veka. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 21/05 | 05h41>05h48 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Robertu ©umanu. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Robertu ©umanu. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz ©umanovo g "Karnevala". |
| 21/05 | 05h48>06h00 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz Albin onijevog "Adaða". |
| 21/05 | 06h00>06h19 |
(0x00) ? | srp | Arheologija - ©ta kazuje. | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. | srp | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. |
| 21/05 | 06h19>06h38 |
(0x00) ? | srp | Arheologija - ©ta kazuje. | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. | srp | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. |
| 21/05 | 06h38>07h02 |
(0x00) ? | srp | Kalemegdanski sutoni | "Kalemegdanski sutoni" jedan je od najstarijih muzièkih festivala u Beogradu. | srp | "Kalemegdanski sutoni" jedan je od najstarijih muzièkih festivala u Beogradu. |
| 21/05 | 07h02>07h38 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 21/05 | 07h38>08h06 |
(0x00) ? | srp | Kako o¾eniti sina | Dokumentarni film koji nam donosi obièaje koji su se nekada po¹tovali prilikom pripreme svadbe. | srp | Dokumentarni film koji nam donosi obièaje koji su se nekada po¹tovali prilikom pripreme svadbe. Na ¹aljiv i zanimljiv naèin predstavljena je svadba, koja je nekada bila èitava manifestacija, a u organizaciji iste uèestvovala su i èitava sela. |
| 21/05 | 08h06>09h09 |
(0x00) ? | srp | Dosije na¹eg vremena | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. | srp | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. |
| 21/05 | 09h09>09h53 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | U ovoj emisiji, urednik Feliks Pa¹iæ sa gostima - Momèilom Vukotiæem (fudbaler), Danom Milosavljeviæ (narodni heroj), Vukom Paviæeviæem (profesorom etike), Milovanom Danojloviæem (knji¾evnik),. | srp | U ovoj emisiji, urednik Feliks Pa¹iæ sa gostima - Momèilom Vukotiæem (fudbaler), Danom Milosavljeviæ (narodni heroj), Vukom Paviæeviæem (profesorom etike), Milovanom Danojloviæem (knji¾evnik), Manojlom Broèiæem (sociolog) i Ðorðem Marjanoviæem ( pevaè i estradni umetnik) traga za odgovorima na pitanja: ko je junak na¹eg doba? da li ga poznajemo? da li smo spremni da ga prepoznamo? ¹ta je to ¹to jedno delo nekog èoveka èini junaèkim delom? koja su to moralna svojstva koja treba da ima je dan junak? |
| 21/05 | 09h53>10h24 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | U emisiji Dragana Marinkoviæa o fenomenu popularnosti govore: Dragan D¾ajiæ, Zoran Radmiloviæ, Ratko Bo¾oviæ, Slaðana Milo¹eviæ, Milovan Iliæ Minimaks, Dunja Lango, Branislav Vuka¹inoviæ, Zorica. | srp | U emisiji Dragana Marinkoviæa o fenomenu popularnosti govore: Dragan D¾ajiæ, Zoran Radmiloviæ, Ratko Bo¾oviæ, Slaðana Milo¹eviæ, Milovan Iliæ Minimaks, Dunja Lango, Branislav Vuka¹inoviæ, Zorica Brunclik, Zoran Hristiæ, Momo Kapor i drugi. |
| 21/05 | 10h24>11h15 |
(0x00) ? | srp | Sedma umetnost | U Kanu je 1958. godine odr¾an 11. Kanski filmski festival. | srp | U Kanu je 1958. godine odr¾an 11. Kanski filmski festival. Organizatori festivala odbili su da izdaju akreditaciju mladom francuskom filmskom kritièaru Fransoa Trifou, koji je izbor filmova nazvao "elitistièkim i zastarelim". Veæ naredne godine, na kanskoj Kroazeti, Fransoa Trifo je ponosno stajao sa osvojenom Zlatnom palmom za najbolju re¾iju, nagradom koju je dobio za svoj prvi samostalni film "400 udaraca". Ova emisija serijala "Sedma umetnost" posveæena je Fransoa Trifou (1932-1984 ), jednom od najpoznatijih francuskih i svetskih reditelja. Trifo se osim re¾ijom, bavio i pisanjem scenarija, bio je i producent i glumac. Jedan je od utemeljivaèa francuskog Novog talasa. U emisiji su i snimci Fransoa Trifoa koji govori o svoj im filmovima, od kojih se najveæi broj smatra remek delima - 400 udaraca, Pucajte na pijanistu, Ne¾na ko¾a, ®il i ®im, Farenhajt 451 i Amerièka noæ, za koji je osvojio Oskara. |
| 21/05 | 11h15>11h41 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | U 40 poluèasovnih epizoda serijala Rokovnik, koji se bavi rok scenom SFRJ, sme¹teni su najznaèajniji autori i izvoðaèi najpopularnije muzike XX veka. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 21/05 | 11h41>11h48 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Robertu ©umanu. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Robertu ©umanu. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz ©umanovo g "Karnevala". |
| 21/05 | 11h48>12h00 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz Albin onijevog "Adaða". |
| 21/05 | 12h00>12h19 |
(0x00) ? | srp | Arheologija - ©ta kazuje. | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. | srp | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. |
| 21/05 | 12h19>12h38 |
(0x00) ? | srp | Arheologija - ©ta kazuje. | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. | srp | Pogledajte dokumentarni film iz arhiva Televizije Beograd o arheolo¹kim iskopavanjima i velikim otkriæima koje nam je ova nauka donela. |
| 21/05 | 12h38>13h02 |
(0x00) ? | srp | Kalemegdanski sutoni | "Kalemegdanski sutoni" jedan je od najstarijih muzièkih festivala u Beogradu. | srp | "Kalemegdanski sutoni" jedan je od najstarijih muzièkih festivala u Beogradu. |
| 21/05 | 13h02>13h38 |
(0x00) ? | srp | Ram za nekoliko poza | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. | srp | Serija "Ram za nekoliko poza" snimljena je 1976. godine. Tada¹nji urednik Zabavno-muzièke redakcije Predrag Peri¹iæ je tokom emitovanja serije pobrao kontroverzne kritike, od odobravanja za originalnu ideju do osporavanja. Drugaèija od drugih em isija koje se bave malim ljudima, ona na poseban naèin slika i otkriva svet ljudi koji su svoj ¾ivot ispunili hobijima i ve¹tinama koje su sami osmislili. U njoj poziraju peraèi zlata na Peku, èobanica koja svira na listu, ljubitelj fudbala, grn èar, neobièni orkestar... a reditelj Karpo Godina ih uramljuje u njihov ambijent, ¾ivopisne pejza¾e Srbije. |
| 21/05 | 13h38>14h06 |
(0x00) ? | srp | Kako o¾eniti sina | Dokumentarni film koji nam donosi obièaje koji su se nekada po¹tovali prilikom pripreme svadbe. | srp | Dokumentarni film koji nam donosi obièaje koji su se nekada po¹tovali prilikom pripreme svadbe. Na ¹aljiv i zanimljiv naèin predstavljena je svadba, koja je nekada bila èitava manifestacija, a u organizaciji iste uèestvovala su i èitava sela. |
| 21/05 | 14h06>15h09 |
(0x00) ? | srp | Dosije na¹eg vremena | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. | srp | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. |
| 21/05 | 15h09>15h53 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | U ovoj emisiji, urednik Feliks Pa¹iæ sa gostima - Momèilom Vukotiæem (fudbaler), Danom Milosavljeviæ (narodni heroj), Vukom Paviæeviæem (profesorom etike), Milovanom Danojloviæem (knji¾evnik),. | srp | U ovoj emisiji, urednik Feliks Pa¹iæ sa gostima - Momèilom Vukotiæem (fudbaler), Danom Milosavljeviæ (narodni heroj), Vukom Paviæeviæem (profesorom etike), Milovanom Danojloviæem (knji¾evnik), Manojlom Broèiæem (sociolog) i Ðorðem Marjanoviæem ( pevaè i estradni umetnik) traga za odgovorima na pitanja: ko je junak na¹eg doba? da li ga poznajemo? da li smo spremni da ga prepoznamo? ¹ta je to ¹to jedno delo nekog èoveka èini junaèkim delom? koja su to moralna svojstva koja treba da ima je dan junak? |
| 21/05 | 15h53>16h24 |
(0x00) ? | srp | TV feljton | U emisiji Dragana Marinkoviæa o fenomenu popularnosti govore: Dragan D¾ajiæ, Zoran Radmiloviæ, Ratko Bo¾oviæ, Slaðana Milo¹eviæ, Milovan Iliæ Minimaks, Dunja Lango, Branislav Vuka¹inoviæ, Zorica. | srp | U emisiji Dragana Marinkoviæa o fenomenu popularnosti govore: Dragan D¾ajiæ, Zoran Radmiloviæ, Ratko Bo¾oviæ, Slaðana Milo¹eviæ, Milovan Iliæ Minimaks, Dunja Lango, Branislav Vuka¹inoviæ, Zorica Brunclik, Zoran Hristiæ, Momo Kapor i drugi. |
| 21/05 | 16h24>17h15 |
(0x00) ? | srp | Sedma umetnost | U Kanu je 1958. godine odr¾an 11. Kanski filmski festival. | srp | U Kanu je 1958. godine odr¾an 11. Kanski filmski festival. Organizatori festivala odbili su da izdaju akreditaciju mladom francuskom filmskom kritièaru Fransoa Trifou, koji je izbor filmova nazvao "elitistièkim i zastarelim". Veæ naredne godine, na kanskoj Kroazeti, Fransoa Trifo je ponosno stajao sa osvojenom Zlatnom palmom za najbolju re¾iju, nagradom koju je dobio za svoj prvi samostalni film "400 udaraca". Ova emisija serijala "Sedma umetnost" posveæena je Fransoa Trifou (1932-1984 ), jednom od najpoznatijih francuskih i svetskih reditelja. Trifo se osim re¾ijom, bavio i pisanjem scenarija, bio je i producent i glumac. Jedan je od utemeljivaèa francuskog Novog talasa. U emisiji su i snimci Fransoa Trifoa koji govori o svoj im filmovima, od kojih se najveæi broj smatra remek delima - 400 udaraca, Pucajte na pijanistu, Ne¾na ko¾a, ®il i ®im, Farenhajt 451 i Amerièka noæ, za koji je osvojio Oskara. |
| 21/05 | 17h15>17h41 |
(0x00) ? | srp | Rokovnik | U 40 poluèasovnih epizoda serijala Rokovnik, koji se bavi rok scenom SFRJ, sme¹teni su najznaèajniji autori i izvoðaèi najpopularnije muzike XX veka. | srp | Serijal "Rokovnik", koji se bavi rok scenom SFRJ, predstavlja najznaèajnije autore i izvoðaèe najpopularnije muzike XX veka. Naziv Rokovnik je igra reèi. Rokovnik je mesto gde su zabele¾eni najva¾niji dogaðaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa vi¹e od 300 uèesnika i sv edoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja æe prvi put biti prezentovana u serijalu. |
| 21/05 | 17h41>17h48 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Robertu ©umanu. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Robertu ©umanu. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz ©umanovo g "Karnevala". |
| 21/05 | 17h48>18h00 |
(0x00) ? | srp | Iza naslova | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. | srp | U okviru serije "Iza naslova" gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne "ozbiljnosti" klasiène muzike. Emisija je posveæena kompozitoru Tomazu Albinoniju. Kroz prièu o njegovom ¾ivotu i ostvarenjima provlaèe se odlomci iz Albin onijevog "Adaða". |
| 21/05 | 18h00>18h29 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | Emisija "Neobavezno" bavi se ¹irokim spektrom tema. Kroz reporta¾e i intervjue donosi ¾ivopisne prièe koje æe ostaviti dubok utisak na vas. | srp | Emisija "Neobavezno" bavi se ¹irokim spektrom tema. Kroz reporta¾e i intervjue donosi ¾ivopisne prièe koje æe ostaviti dubok utisak na vas. |
| 21/05 | 18h29>18h57 |
(0x00) ? | srp | Oèevi i deca | Junak ove emisije serijala "Oèevi i deca" jeste Nikola Pavlica iz Like. | srp | Junak ove emisije serijala "Oèevi i deca" jeste Nikola Pavlica iz Like. Nikola je govorio o svom ¾ivotu za vreme i posle Drugog svetskog rata, kao i o svom prelasku u Baèki Gradaèac. Za TV Beograd o sebi i svojim roditeljima govorili su i mnogob rojni èlanovi njegove porodice. |
| 21/05 | 18h57>19h23 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan":. | srp | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan": "Tra¾eæi Jermu krenuli smo na istok. Reèica Grand¾ina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmaèa sa prasiæima. Starinske prizemne kuæe originalnog izgleda lièe na kulise za neki neobièan film. Neposredno iza sela Grand¾ina se sastaje sa drugom reèicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na na¹e oèi buja, primajuæi pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez paso ¹a i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graniènog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u na¹em delu, odr¾ava zajednièki sabor. Jerma se vraæa u na¹u zemlju oko d vadeset kilometara vazdu¹nom linijom na severoistok..." . |
| 21/05 | 19h23>20h25 |
(0x00) ? | srp | Dosije na¹eg vremena | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. | srp | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. |
| 21/05 | 20h25>20h38 |
(0x00) ? | srp | Bela knjiga | Jedna od liènosti koja je nesumnjivo obele¾ila svetsku politièku scenu u 20. | srp | Jedna od liènosti koja je nesumnjivo obele¾ila svetsku politièku scenu u 20. veku, bila je Indira Prijadar¹ini Gandi (1917 - 1984), prva ¾ena premijer Indije i to u dva mandata i jedna od vodeæih liènosti Pokreta nesvrstanih, èije je delovanje b ilo usmereno na nacionalne borbe za nezavisnost, iskorenjivanje siroma¹tva, ekonomski razvoj i suprotstavljanje kolonijalizmu, imperijalizmu i neokolonijalizmu. Pokret je predstavljao 55 odsto stanovni¹tva planete, veæinu vlada na svetu i skoro dve treæine èlanica Ujedinjenih nacija. Biv¹a SFRJ, Indija i Egipat bile su va¾ne èlanice Pokreta nesvrstanih i njihova meðusobna saradnja bila je jaka i intenzivna. Indira Gandi je u svojestvu premijerke Indije èetiri puta posetila Beograd. Pos lednji dolazak bio je na sahranu predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Ostala je zapamæena izjava Indire Gandi da joj je deda jednom rekao: "postoje dva tipa ljudi: oni koji delaju i oni koji uzimaju zaslugu. Potrudi se da bude¹ u prvoj grupi. Tam o je mnogo manja konkurencija". Indira Gandi je o svom ¾ivotu, politièkoj karijeri i Indiji govorila za Televiziju Beograd, 1973. godine. |
| 21/05 | 20h38>21h27 |
(0x00) ? | srp | Horizont | Meðu ¾ivim biæima na¹e planete, jedino je ljudska vrsta uspela da u procesu roðenja radi smrti i umiranja zarad ¾ivota, otkrije uzroke i posledice, zakonitosti i sisteme. | srp | Meðu ¾ivim biæima na¹e planete, jedino je ljudska vrsta uspela da u procesu roðenja radi smrti i umiranja zarad ¾ivota, otkrije uzroke i posledice, zakonitosti i sisteme. Jedino je èovek kadar da osmisli svoju ¾udnju za boljim uprkos patnji, smr ti, mr¾nji, gladi i haosu. U ovoj emisiji TV Beograd, snimljenoj sredinom 70-ih godina, tema je rad Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) i njena pomoæ zemljama pogoðenim prirodnim katastrofama, koje neretko od nose veliki broj ljudskih ¾ivota i nanose ogromnu ¹tetu kulturno-istorijskom blagu. |
| 21/05 | 21h27>22h10 |
(0x00) ? | srp | Riznice kulturnog blaga | Serijal "Riznice kulturnog blaga" sniman je 70-ih i 80-ih godina. Ova emisija posveæena je Brionima, najveæem ostrvu jadranske obale u tada¹njoj SFRJ. | srp | Serijal "Riznice kulturnog blaga" sniman je 70-ih i 80-ih godina. Ova emisija posveæena je Brionima, najveæem ostrvu jadranske obale u tada¹njoj SFRJ. Na Brionima je Josip Broz Tito, tokom skoro 40 godina voðenja dr¾ave, bio domaæin ¹ezdesetoric i predsednika dr¾ava ili vlada i partija, sa gotovo svih kontinenata, o èemu na ostrvu postoje brojna dokumenta i fotografije. Poseban istorijski znaèaj ima sastanak Tita, Nasera i Nehrua 1956. godine, na kojem su postavljeni temelji pokreta nes vrstavanja. Brioni su bili jedan od najuticajnijih centara meðunarodne politike i matièna luka nesvrstanih. U emisiji je prikazana i istorija Brionskog arhipelaga i prirodne lepote svih njegovih ostrva. |
| 21/05 | 22h10>22h54 |
(0x00) ? | srp | Meðutim | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. | srp | U Rogoznici kraj ©ibenika, grada na hrvatskom primorju, ¾iveo je Benedikt Lovriæ, dr¾avljanin tada¹nje SFRJ i Francuske. Njega je 1986. godine posetila ekipa TV Beograd sa ¾eljom da èuje njegovu ¾ivotnu prièu, ponajvi¹e o uèe¹æu u Drugom svetsko m ratu, nakon kojeg je, za brojne podvige dobio znaèajna vojna odlikovanja. Zbog jednog podviga - hvatanja nemaèkog generala fon Tome kod Birhakejma, dobio je neobièan nadimak - Napoleon. |
| 21/05 | 22h54>23h43 |
(0x00) ? | srp | Ne¹to sasvim lièno | Jagoda Buiæ poznata je po tkanim tapiserijama, koje u njenoj umetnosti neretko postaju i skulpture na kojima su radile prvo bosanske, onda pe¹terske tkalje. | srp | Jagoda Buiæ poznata je po tkanim tapiserijama, koje u njenoj umetnosti neretko postaju i skulpture na kojima su radile prvo bosanske, onda pe¹terske tkalje. |
| 21/05 | 23h43>00h00 |
(0x00) ? | srp | Majstori nepredvidljivog. | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim. | srp | Portret Rahele Ferari (1911 - 1994) skiciran je insertima iz predstava Jegor Bulièov, Arsenik i stare èipke, Slu¾avka, Lepeza ledi Vindermir i njenim izjavama, meðu kojima se izdvaja: "Da ¾ivim tim novim ¾ivotom, to je moj san... Da se sruèim na scenu i da krenem...". |
| 21/05 | 00h00>00h29 |
(0x00) ? | srp | Neobavezno | Emisija "Neobavezno" bavi se ¹irokim spektrom tema. Kroz reporta¾e i intervjue donosi ¾ivopisne prièe koje æe ostaviti dubok utisak na vas. | srp | Emisija "Neobavezno" bavi se ¹irokim spektrom tema. Kroz reporta¾e i intervjue donosi ¾ivopisne prièe koje æe ostaviti dubok utisak na vas. |
| 21/05 | 00h29>00h57 |
(0x00) ? | srp | Oèevi i deca | Junak ove emisije serijala "Oèevi i deca" jeste Nikola Pavlica iz Like. | srp | Junak ove emisije serijala "Oèevi i deca" jeste Nikola Pavlica iz Like. Nikola je govorio o svom ¾ivotu za vreme i posle Drugog svetskog rata, kao i o svom prelasku u Baèki Gradaèac. Za TV Beograd o sebi i svojim roditeljima govorili su i mnogob rojni èlanovi njegove porodice. |
| 21/05 | 00h57>01h23 |
(0x00) ? | srp | Karavan | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan":. | srp | Iz knjige Milana Kovaèeviæa "Karavan": "Tra¾eæi Jermu krenuli smo na istok. Reèica Grand¾ina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmaèa sa prasiæima. Starinske prizemne kuæe originalnog izgleda lièe na kulise za neki neobièan film. Neposredno iza sela Grand¾ina se sastaje sa drugom reèicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na na¹e oèi buja, primajuæi pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez paso ¹a i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graniènog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u na¹em delu, odr¾ava zajednièki sabor. Jerma se vraæa u na¹u zemlju oko d vadeset kilometara vazdu¹nom linijom na severoistok..." . |
| 21/05 | 01h23>02h25 |
(0x00) ? | srp | Dosije na¹eg vremena | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. | srp | U ovoj dokumentarnoj emisiji donosimo vam ekskluzivne snimke iz pedesetih godina pro¹log veka, uz podseæanje na va¾ne liènosti i prelomne istorijske trenutke. |