Scan date : 01/05/2024 04:43

Day	Hour	Type Event	Name Lang	Event name	Short Event	Extended Lang	Extended Event
01/05	02h30>02h55	(0x00) ?	srp	RTS Lab	Imao je mnoga zvanja, i jo¹ vi¹e znanja.	srp	Imao je mnoga zvanja, i jo¹ vi¹e znanja. Bio je nauènik, profesor, rektor Velike ¹kole i prvi rektor Beogradskog univerziteta, ali i diplomata, ministar narodne privrede i inostranih dela, poslanik Kraljevine Srbije u Londonu, uèesnik svih ratova njegovog doba. Najznaèajniji srpski hemièar, akademik Sima Lozaniæ , bio je vodeæe ime nauène elite koja je u poslednjim decenijama 19. veka najvi¹e uticala na promene u Srbiji, zapoèinjuæi tako zlatni period mlade srpske dr¾ave.
01/05	02h55>03h40	(0x00) ?	srp	Autoportret	U razgovoru sa gostima i u preplitanju liènog i profesionalnog, emisija Autoportret donosi nova svedoèanstva najeminentnijih stvaralaca.	srp	U razgovoru sa gostima i u preplitanju liènog i profesionalnog, emisija Autoportret donosi nova svedoèanstva najeminentnijih stvaralaca. Gost emisije Autoportret je jedan od najznaèajnijih glumaca Srbije i nekada¹nje Jugoslavije - Predrag Ejdus. Jo¹ od kada je pre vi¹e od pet decenija otkrio glumu, Predrag Ejdus sa mnogo posveæenosti gradi likove za koje se publika vezuje, a kritika pamti i to u pozori¹tu, na filmu i televiziji. Predrag Ejdus je posveæen i disciplinovan glumac koji odbija da se svrsta u jedan fah i zato, u potrazi za novim izazovima, bira najrazlièitije uloge. Gost Predraga Ejdusa je Vida Ognjenoviæ, rediteljka sa kojom saraðuje od poèetka svoje karijere, koja ga odlièno poznaje lièno i profesionalno i koja je dve uloge napisala imajuæi u vidu ba¹ Predraga Ejdusa. Ejdus je u goste pozvao i glumca Branka Cvejiæa sa kojim je osvajao amaterske a zatim profesionalne scene ¹irom Jugoslavije, reditelja Egona Savina, èije je predstave igrao vi¹e od deset godina, i mlade kolege Hanu Selimoviæ i Miroslava Damjanoviæa, koji je glumu zavr¹io u klasi Predraga Ejdusa. U emisiji æe govoriti i glumci Irfan Mensur, Nikola Ristanovski i reditelj Branislav Miæunoviæ.
01/05	03h40>05h00	(0x00) ?	srp	Big bend RTS i Vladimir.	Snimak koncerta odr¾anog 26. marta pro¹le godine, u Velikoj sali Doma omladine Beograda.	srp	Snimak koncerta odr¾anog 26. marta ove godine, u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Big bend RTS sa dirigentom Vladimirom Nikolovim, premijerno je izveo novi projekat pod nazivom Scream. Reè je o novim, originalnim delima koja su za Big bend napisana u poslednjih nekoliko godina.
02/05	14h15>15h00	(0x00) ?	srp	Zakljuèano	Autorski koncept Lidije Bo¾iæ koji u formi intervjua prikazuje intimni portret liènosti èiji rad nije dovoljno poznat javnosti, a kvalitet i specifiènost umetnièkog izraza ih preporuèuje.	srp	Autorski koncept Lidije Bo¾iæ koji u formi intervjua prikazuje intimni portret liènosti èiji rad nije dovoljno poznat javnosti, a kvalitet i specifiènost umetnièkog izraza ih preporuèuje. Sve goste serijala povezuje bavljenje umetno¹æu. Nekima je ona profesija, drugima izazov. I jedne i druge povezuje visok umetnièki domet. Stvaraoci govore o sebi, svom putu, uspesima, padovima.
02/05	15h00>16h01	(0x00) ?	srp	United We Stream - Balkan	Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine.	srp	Serijal United we stream ? Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Poèetna ideja o vraæanju u ¾ivot zaspalih berlinskih klubova bez publike, pro¹irila sa na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvoðaèa i autora po svetu. Edicija koja je raðena u beogradskom klubu Drugstore, predstavlja muzièare koji nastupaju u ovom prostoru, sami i usredsreðeni iskljuèivo na zvuk koji stvaraju u drugaèijim okolnostima.
02/05	16h01>16h35	(0x00) ?	srp	Velika iluzija	Zabavni, stra¹ni, hrabri, tu¾ni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaæi, strani, drugaèiji, omiljeni, komercijalni, umetnièki - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Peroviæ.	srp	Zabavni, stra¹ni, hrabri, tu¾ni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaæi, strani, drugaèiji, omiljeni, komercijalni, umetnièki - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Peroviæ. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitièan naèin bavi filmskim aktuelnostima na na¹oj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski dogaðaji, vesti, top lista gledanosti. Sadr¾i ekskluzivne sadr¾aje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaæim stvaraocima.
02/05	16h35>17h05	(0x00) ?	srp	Bunt	Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet vi¹e od decenije.	srp	Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet vi¹e od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzièke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzièara u¾ivo, u Buntu se prati razvoj muzièkih scena u regionu, kao i de¹avanja u okviru manje ili vi¹e poznatih muzièkih festivala.
02/05	23h15>23h45	(0x00) ?	srp	Ekologika	Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekolo¹kih tema i poveæa ekolo¹ku svest graðana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da saèuvamo ¾ivotnu sredinu.	srp	Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekolo¹kih tema i poveæa ekolo¹ku svest graðana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da saèuvamo ¾ivotnu sredinu.
02/05	23h45>00h16	(0x00) ?	srp	De Facto Art	Sloboda u delovanju kreativnog duha je neogranièena i neiscrpna, univerzalna kreativna sila.	srp	Osnovna ideja je filozofska matrica kulture, da kultura predstavlja kolektivni èin èoveèanstva a kao deo kulture umetnost su predstave individualnog rada i afirmacije pojedinca. Elaborirajuæi ove teoretske pretpostavke, vajar i filozof Dragan Radenoviæ u emisiji predstavlja autentièan naèin stvaranja svojih skulptura kompilacijom gotovih predmeta, upotrebom radova drugih autora ili kori¹æenjem legitimnih kiè objekata. Tako ovaj umetnik, klasiènim modelovanjem, stvara novo, jedinstveno umetnièko delo. U tako nastaloj skulpturi èesto je prisutan ekspresivno modelovan gavran Ananda, biæe iz indijske religije i filozofije, koje pamti nastanak sveta. Nakon razgovora u uzavreloj gradskoj atmosferi, Dragan Radenoviæ ugostio je ekipu emisije De facto ART u svom ateljeu na Ciganskom brdu iznad varo¹i Grocka. Okom kamere zabele¾eni su autentièan ambijent i kreativan proces nastajanja umetnièkog dela.
02/05	00h16>00h50	(0x00) ?	srp	Bunt	Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet vi¹e od decenije.	srp	Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet vi¹e od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzièke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzièara u¾ivo, u Buntu se prati razvoj muzièkih scena u regionu, kao i de¹avanja u okviru manje ili vi¹e poznatih muzièkih festivala.
02/05	00h50>01h40	(0x00) ?	srp	Kamiond¾ije d.o.o.	Baji i ®iæi su ukrali kamion. Posle izvesnog vremena prona¹li su ga u kamenolomu, ali moraju da ga ukradu od lopova.	srp	Baji i ®iæi su ukrali kamion. Posle izvesnog vremena prona¹li su ga u kamenolomu, ali moraju da ga ukradu od lopova.
02/05	01h40>02h05	(0x00) ?	srp	TV Beograd: Karavan	Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Baèke, Ðerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovaèeviæa, neumornog televizijskog stvaraoca.	srp	Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Baèke, Ðerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovaèeviæa, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske graðe RTB-a koja je sada remasterizovana i pripremljena za ponovno emitovanje.
03/05	02h05>02h40	(0x00) ?	srp	Velika iluzija	Zabavni, stra¹ni, hrabri, tu¾ni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaæi, strani, drugaèiji, omiljeni, komercijalni, umetnièki - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Peroviæ.	srp	Zabavni, stra¹ni, hrabri, tu¾ni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaæi, strani, drugaèiji, omiljeni, komercijalni, umetnièki - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Peroviæ. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitièan naèin bavi filmskim aktuelnostima na na¹oj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski dogaðaji, vesti, top lista gledanosti. Sadr¾i ekskluzivne sadr¾aje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaæim stvaraocima.
03/05	02h40>03h20	(0x00) ?	srp	Tvrðave na Dunavu	Prva epizoda dokumentarne serije "Tvrðave na Dunavu" nosi naziv Baè.	srp	Prva epizoda dokumentarne serije "Tvrðave na Dunavu" nosi naziv Baè. Na¹a plovidba brodom "Argus" poèela je od Bezdana, mesta gde Dunav ulazi u Srbiju i zavr¹ila se u Baèu, prièom o kulturnim predelu koji èini: Tvrðava Baè, Franjevaèki samostan, manastir Boðani i turski hamam. Tokom na¹e plovidbe od Bezdana do Baèa upoznali smo se sa najznaèajnijim kulturno - istorijskim i prirodnim vrednostima Baèkog Podunavlja. Narator, glumac, Miodrag Miki Krstoviæ, u ulozi kapetana u penziji, dok pravi makete brodova, seæa se svojih putovanja rekom i prièa nam prièe o Dunavu i sedam tvrðava na njegovim obalama. U prvoj epizodi on prièa o Bezdanu i prvoj betonskoj brani u Evropi, Apatinu i dunavskim èardama, moèvarama i ritovima, rezervatima prirode i retkim biljnim i ¾ivotinjskim vrstama, ali i o starim utvrðenjima i ¾ivotu ljudi na obalama Dunava.
03/05	03h20>03h50	(0x00) ?	srp	Utopija	Kroz èetvrtu epizodu serijala ,,Utopija", kao i obièno, plovimo sa Borisom Miljkoviæem i posadom od autoriteta: Je¹om Denegrijem, Lidijom Merenik i Anom Ere¹.	srp	Kroz èetvrtu epizodu serijala ,,Utopija", kao i obièno, plovimo sa Borisom Miljkoviæem i posadom od autoriteta: Je¹om Denegrijem, Lidijom Merenik i Anom Ere¹.
03/05	03h50>05h00	(0x00) ?	srp	Festival u Rokamaduru	Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike.	srp	Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujuæi autentiènom srednjovekovnom okru¾enju saèuvanih katedrala i kapela ovog francuskog grada, publika je u moguænosti da se divi sakralnoj muzici i u¾iva u istoriji dugoj vekovima.
03/05	14h30>15h00	(0x00) ?	srp	Ekologika	Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekolo¹kih tema i poveæa ekolo¹ku svest graðana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da saèuvamo ¾ivotnu sredinu.	srp	Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekolo¹kih tema i poveæa ekolo¹ku svest graðana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da saèuvamo ¾ivotnu sredinu.
03/05	15h00>15h30	(0x00) ?	srp	Ekologika	Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekolo¹kih tema i poveæa ekolo¹ku svest graðana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da saèuvamo ¾ivotnu sredinu.	srp	Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekolo¹kih tema i poveæa ekolo¹ku svest graðana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da saèuvamo ¾ivotnu sredinu.
03/05	15h30>16h01	(0x00) ?	srp	De fakto art	Sloboda u delovanju kreativnog duha je neogranièena i neiscrpna, univerzalna kreativna sila.	srp	Osnovna ideja je filozofska matrica kulture, da kultura predstavlja kolektivni èin èoveèanstva a kao deo kulture umetnost su predstave individualnog rada i afirmacije pojedinca. Elaborirajuæi ove teoretske pretpostavke, vajar i filozof Dragan Radenoviæ u emisiji predstavlja autentièan naèin stvaranja svojih skulptura kompilacijom gotovih predmeta, upotrebom radova drugih autora ili kori¹æenjem legitimnih kiè objekata. Tako ovaj umetnik, klasiènim modelovanjem, stvara novo, jedinstveno umetnièko delo. U tako nastaloj skulpturi èesto je prisutan ekspresivno modelovan gavran Ananda, biæe iz indijske religije i filozofije, koje pamti nastanak sveta. Nakon razgovora u uzavreloj gradskoj atmosferi, Dragan Radenoviæ ugostio je ekipu emisije De facto ART u svom ateljeu na Ciganskom brdu iznad varo¹i Grocka. Okom kamere zabele¾eni su autentièan ambijent i kreativan proces nastajanja umetnièkog dela.
03/05	16h01>16h50	(0x00) ?	srp	Kulturni centar	Kami je napisao da ne moramo da èekamo stra¹ni sud, jer se on odr¾ava svakog dana.	srp	Kami je napisao da ne moramo da èekamo stra¹ni sud, jer se on odr¾ava svakog dana. Da li treba da ¾ivimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao èestih najava apokalipse duhovno stanje èoveka koji treba da oseæa odgovornost pred sopstvenim ¾ivotom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je mo¾da prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnolo¹kog napretka. Kulturni centar istra¾uje znaèenja apokalipse u savremenoj umetnièkoj produkciji. Za¹to nas ideja o kraju sveta inspiri¹e.
03/05	16h50>17h45	(0x00) ?	srp	Telo grada	Dokumentarni muzièki film Telo grada, kreæe se kroz pejza¾e i arhitektonsko nasleðe Nove Kaledonije. Osam koreografa i igraèa istra¾uju osam amblematskih prostora arhipelaga.	srp	Dokumentarni muzièki film Telo grada, kreæe se kroz pejza¾e i arhitektonsko nasleðe Nove Kaledonije. Osam koreografa i igraèa istra¾uju osam amblematskih prostora arhipelaga. Koreograf savremenog plesa, Ri¹ar Digue, hip hop autor Sufijan Karim, plesna trupa VETR koja otkriva tradiciju Kanak naroda i ®ilijen Lebulan¾e, igraè klasiènog baleta ? svi oni imaju svoju prièaju koja ih vezuje za Numeu, glavni grad Nove Kaledonije. To su zatvorske æelije nekada¹nje ka¾njenièke kolonije, crvene obale ve¹taèkog jezera Jate ili èuveno zdanje Hagen. U filmu Telo grada, svaki od igraèa nagla¹ava drugaèije znaèenje konkretne arhitekture i preispituje istorijat i sociolo¹ki karakter, koji ovi prostori zauzimaju u dana¹njem svetu. Jedinstveni koreografski pristup obraæa se svakom gledaocu, jer sistematièno integri¹e moguænost interakcije izmeðu èoveka i grada. Zahvaljujuæi smelom umetnièkom gestu, grad o¾ivljava i postaje aktivni organizam.
03/05	00h11>01h00	(0x00) ?	srp	Kulturni centar	Kami je napisao da ne moramo da èekamo stra¹ni sud, jer se on odr¾ava svakog dana.	srp	Kami je napisao da ne moramo da èekamo stra¹ni sud, jer se on odr¾ava svakog dana. Da li treba da ¾ivimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao èestih najava apokalipse duhovno stanje èoveka koji treba da oseæa odgovornost pred sopstvenim ¾ivotom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je mo¾da prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnolo¹kog napretka. Kulturni centar istra¾uje znaèenja apokalipse u savremenoj umetnièkoj produkciji. Za¹to nas ideja o kraju sveta inspiri¹e.
03/05	01h00>01h55	(0x00) ?	srp	Telo grada	Dokumentarni muzièki film Telo grada, kreæe se kroz pejza¾e i arhitektonsko nasleðe Nove Kaledonije. Osam koreografa i igraèa istra¾uju osam amblematskih prostora arhipelaga.	srp	Dokumentarni muzièki film Telo grada, kreæe se kroz pejza¾e i arhitektonsko nasleðe Nove Kaledonije. Osam koreografa i igraèa istra¾uju osam amblematskih prostora arhipelaga. Koreograf savremenog plesa, Ri¹ar Digue, hip hop autor Sufijan Karim, plesna trupa VETR koja otkriva tradiciju Kanak naroda i ®ilijen Lebulan¾e, igraè klasiènog baleta ? svi oni imaju svoju prièaju koja ih vezuje za Numeu, glavni grad Nove Kaledonije. To su zatvorske æelije nekada¹nje ka¾njenièke kolonije, crvene obale ve¹taèkog jezera Jate ili èuveno zdanje Hagen. U filmu Telo grada, svaki od igraèa nagla¹ava drugaèije znaèenje konkretne arhitekture i preispituje istorijat i sociolo¹ki karakter, koji ovi prostori zauzimaju u dana¹njem svetu. Jedinstveni koreografski pristup obraæa se svakom gledaocu, jer sistematièno integri¹e moguænost interakcije izmeðu èoveka i grada. Zahvaljujuæi smelom umetnièkom gestu, grad o¾ivljava i postaje aktivni organizam.
03/05	01h55>02h15	(0x00) ?	srp	Krugovi poezije	Pesnik sna¾ne imaginacije, autor je prièa punih strave i pesama izrazitog sklada i muzikalnosti.	srp	Pesnik sna¾ne imaginacije, autor je prièa punih strave i pesama izrazitog sklada i muzikalnosti. Njegova dela odlikuje stalno suèeljavanje razuma i izvanrazumskih sila. O Pou, o èuvenoj pesmi Gavran i o ostalim delima tog velikog umetnika govore psiholog Bojana ©korc, slikarka Milica Sala¹ki, glumac i reditelj Pol Marej i knji¾evnik Milovan Marèetiæ.
04/05	02h15>03h00	(0x00) ?	srp	Abu Dabi: Tradicija, kultura.	Ekipa Redakcije za kulturu i umetnost, kao gost Medija centra Abu Dabija, boravila je u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata i snimila emisiju tokom koje æe gledaoci imati prilike da upoznaju.	srp	Ekipa Redakcije za kulturu i umetnost je kao gost Media centra Abu Dabija boravila u prestonici Ujedinjenih arapskih emirata i snimila emisiju tokom koje æe gledaoci imati prilike da upoznaju egzotièan i gostoljubiv arapski svet, neobiènu zemlju i tradiciju, ali i savremeni naèin ¾ivota, kulturu i umetnost u koje se ovde poslednjih godina mnogo ula¾e.
04/05	03h00>04h10	(0x00) ?	srp	Simfonijski orkestar RTS	Srpska akademija nauka i umetnosti, "najvi¹a nauèna i umetnièka ustanova u Republici Srbiji", 18. novembra 2021. godine, koncertom u Kolarèevoj zadu¾bini obele¾ila je 180 godina postojanja.	srp	Srpska akademija nauka i umetnosti, "najvi¹a nauèna i umetnièka ustanova u Republici Srbiji", 18. novembra 2021. godine, koncertom u Kolarèevoj zadu¾bini obele¾ila je 180 godina postojanja. Na koncertu su nastupili Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije, pod dirigentskom upravom Dejana Saviæa, kao i violonèelistkinja Maja Bogdanoviæ. Program je sadr¾ao dela srpskih kompozitora, akademika - Isidore ®ebeljan, Du¹ana, Radiæa, Svetislava Bo¾iæa i Ivana Jevtiæa.
04/05	04h10>04h55	(0x00) ?	srp	Mira Adanja Polak: Ekskluzivno	Taman kada pomislite da su sve prièe o Titu i njegovoj supruzi Jovanki isprièane pojavio se Ðorðe Stojanoviæ koji nikada nikome nije kazivao svoju prièu, a radio je kao lièni krojaè - garderober.	srp	Taman kada pomislite da su sve prièe o Titu i njegovoj supruzi Jovanki isprièane pojavio se Ðorðe Stojanoviæ koji nikada nikome nije kazivao svoju prièu, a radio je kao lièni krojaè - garderober kod Brozovih od 1970 do 1980. Sa Titom i Jovankom putovao je u preko 50 zemalja. Ðorðe Stojanoviæ napisao je i knjigu svojih seæanja jer rado govori i seæa se mnogih situacija u kojima je pritekao u pomoæ pred neoèekivane susrete Tita sa zvaniènicima i vladarima sveta Tokom mnogobrojnih poseta i putovanja, kada je trebalo hitno zadovoljiti zahteve strogog protokola bilo je dosta situacija u kojima se trebalo snaæi, a ne pogre¹iti. Te detalje mo¾ete èuti samo od onih ljudi koji su skoro nevidljivi, a nalaze se tako blizu onih koji odluèuju. Uvek sam tragala za njima. U ovoj emisiji æete imati prilike da se uverite u savr¹eno sreðene sveske u kojima su zapisana sva uputstva ¹ta se nosi u kojoj prilici i kako se obuæi za posebne ceremonije. Tito je veoma dr¾ao to tog protokola. Kazivanje Ðorða Stojanoviæa je svedoèenje èoveka koji je bio u neposrednoj blizini Tita i Jovanke. Njegova soba u hotelima na putovanjima bila je do njihove. On ih je oblaèio za sve prilike.
04/05	04h55>05h40	(0x00) ?	srp	SO Akademije umetnosti Novi.	Na obele¾avanju 45 godina postojanja i rada Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, 18. aprila pro¹le godine odr¾an je koncert u Kolarèevoj zadu¾bini.	srp	Na obele¾avanju 45 godina postojanja i rada Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, 18. aprila pro¹le godine odr¾an je koncert u Kolarèevoj zadu¾bini.
04/05	10h45>11h11	(0x00) ?	srp	Humor i satira 1830-1914	Beèki kongres (1878), istorijski dogaðaj koji je presudno uticao na sudbinu Srbije i srpskog naroda, zabele¾en je i komentarisan i u satiriènoj ¹tampi.	srp	Beèki kongres (1878), istorijski dogaðaj koji je presudno uticao na sudbinu Srbije i srpskog naroda, zabele¾en je i komentarisan i u satiriènoj ¹tampi. Æira i Spira su na duhovit i naivan naèin tumaèili taj dogaðaj, odluke i posledice. Dugonja i Puponja su razmatrali situaciju u Bosni i Hercegovini, pratili su i komentarisali izborne i postizborne kombinacije i manipulacije. U emisiji se govori o satiri kao odrazu duha jednog vremena i jedne epohe. Istorièari Danko Leovac i Nemanja Deviæ govore o znaèaju Beèkog kongresa, politièkom i stranaèkom ¾ivotu u Srbiji. Aleksandar Jerkov obja¹njava da je za na¹ identitet i kulturnu istoriju va¾no da razumemo 19. vek, kako se neke stvari ne bi vi¹e ponavljale. Satiriène pesme, koje govore o izbornim prevarama, objavljene u onda¹njim ¹aljivim listovima, komponovane su za ovu seriju i premijerno se izvode.
04/05	23h05>23h35	(0x00) ?	srp	Dosije Ki¹: 30 godina kasnije	Pisac Danilo Ki¹, iako vi¹e nije meðu nama, ne prestaje da uzbuðuje èitaoce, ali i da polari¹e javnost oko svog imena, svojih stavova i svoga poetièko-politièkog nasleða.	srp	Pisac Danilo Ki¹, iako vi¹e nije meðu nama, ne prestaje da uzbuðuje èitaoce, ali i da polari¹e javnost oko svog imena, svojih stavova i svoga poetièko-politièkog nasleða. Za ¾ivota osporavan koliko i slavljen, Danilo Ki¹ je danas klasik srpske knji¾evnosti sa Ahilovom petom, ali i nedvosmisleni za¹titni znak mnogih mladih pisaca, od Srbije do Crne Gore, Bosne i Hercegovine, koji idu njegovim stopama. Ko je bio, kako i kada je postao pisac, ¹ta se de¹avalo u prelomnim trenucima njegovog ¾ivota i literarne karijere - na ova pitanja u dokumentarnoj emisiji Dosije Ki¹: trideset godina kasnije, odgovaraju oni koji su ga najdu¾e i najintimnije poznavali: Filip David, Vida Ognjenoviæ i Bo¾o Koprivica. Snimana u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, ova emisija prati ¾ivotni put Danijela Kona, koji je kr¹tenjem u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu postao Danilo Ki¹.
04/05	23h35>00h06	(0x00) ?	srp	Arlemm: Divna i Melodi	Ariljska letnja muzièka manifestacija (Arlemm) za svojih èetrnaest godina postojanja ne odustaje od koncepta ¹irenja i podsticanja muzièke kulture u Srbiji.	srp	Ariljska letnja muzièka manifestacija (Arlemm) za svojih èetrnaest godina postojanja ne odustaje od koncepta ¹irenja i podsticanja muzièke kulture u Srbiji. Pru¾anje moguænosti deci i mladima za dalja usavr¹avanja, ali i pronalazak novih mladih talenata, kao i formiranje podsticajnog okru¾enja za razvoj ovog vida stvarala¹tva, èine osnov te manifestacije. Okupljajuæi najbolje umetnike i muzièare, Arlemm te¾i da stanovni¹tvu pru¾i moguænost posete vrhunskim koncertima i na taj naèin izgradi svest o pravim kulturnim vrednostima. Pred gledaocima je koncert Divne Ljubojeviæ i hora Melodi odr¾an 2020. godine u okviru ovog festivala.
04/05	00h06>01h05	(0x00) ?	srp	Zloèinaèki porivi	Krimi-serija Zloèinaèki porivi, japanske proizvodnje, uraðena na osnovu romana koji potpisuje Tokoro Nukui.	srp	Krimi-serija Zloèinaèki porivi, japanske proizvodnje, uraðena na osnovu romana koji potpisuje Tokoro Nukui. Radnja prati neraskidive sudbine dvojice policajaca iz Metropoliten policijskog odeljenja u Tokiju. Jedna davna tragedija, uticala je da pro¹lost ostane nedoreèena i da se kao takva vrati u trenutku kada se najmanje oèekivala. Pored tekuæih izazova kidnapovanja i ubistava, Odeljenje za kriminal tokijske policije imaæe dodatnih isku¹enja. Ona æe dolaziti iz nemirne savesti starih seæanja. Borba æe se odvijati na dva polja - unutra¹njem i spolja¹njem. Pobednikom æe se nazvati samo onaj koji pobedi na oba polja, ali to mo¾e biti najvi¹e samo jedan.
04/05	01h05>01h20	(0x00) ?	srp	Èovek i kamen	Kamen je najlep¹i dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo oseæamo kada je kamen oko nas. Èovek se sa kamenom raða, ¾ivi, umire i ponovo raða prkoseæi vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti.	srp	Kamen je najlep¹i dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo oseæamo kada je kamen oko nas. Èovek se sa kamenom raða, ¾ivi, umire i ponovo raða prkoseæi vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako poèinje serijal Èovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje æe Vas, sa zanimljivim prièama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanoviæ.
04/05	01h20>01h55	(0x00) ?	srp	Omladinska ¹tampa u.	Kako se osvajala sloboda govora putem omladinske ¹tampe u biv¹oj Jugoslaviji pedesetih godina pro¹log veka? Koje nove teme su parirale tekstovima ozbiljnog socijalistièkog tona? Kako su studenti.	srp	Kako se osvajala sloboda govora putem omladinske ¹tampe u biv¹oj Jugoslaviji pedesetih godina pro¹log veka? Koje nove teme su parirale tekstovima ozbiljnog socijalistièkog tona? Kako su studenti postali nosioci kulturne i politièke misli i kako se to reflektovalo na dru¹tvena de¹avanja s kraja ¹ezdesetih godina?